FANDOM


Чланак из стварног свијета
(написано по продукцијској тачки гледишта)
Звјездане стазе IV: Путовање кући
Датум објављивања: 26. новембар 1986
4. од 13 филмова Звјезданих стаза
105. од 729 објављено у свим
Star Trek IV The Voyage Home poster.jpg
Сценаристи
Стив Мирсон, Питер Крајкс, Харв Бенет и Николас Мејер

Писци приче
Ленард Нимој и Харв Бенет

Режисери
Ленард Нимој

Продуценти
Харв Бенет
8390.0 (2286, 18. децембар 1986)
  Arc: {{{wsArc0Desc}}} ({{{nArc0PartNumber}}} of {{{nArc0PartCount}}})  
  Arc: {{{wsArc1Desc}}} ({{{nArc1PartNumber}}} of {{{nArc1PartCount}}})  
  Arc: {{{wsArc2Desc}}} ({{{nArc2PartNumber}}} of {{{nArc2PartCount}}})  
  Arc: {{{wsArc3Desc}}} ({{{nArc3PartNumber}}} of {{{nArc3PartCount}}})  
  Arc: {{{wsArc4Desc}}} ({{{nArc4PartNumber}}} of {{{nArc4PartCount}}})  

"Катастрофа у будућности може бити отклоњена само путовањем у Земљину прошлост."

Звјездане стазе IV: Путовање кући (енглески Star Trek IV: The Voyage Home), четврти је филм у франшизи Звјездане стазе, снимљен 1986. године. Овај филм завршава причу започету са претходна два филма, Звјездане стазе II: Канов бијес и Звјездане стазе III: Потрага за Споком. Радња се одвија око бивше посаде свемирског брода УСБ Ентерпрајз који путују 300 година назад у прошлост, у Сан Франциско 1980-их, како би донијели 2 грбава кита назад у будућност и тако спасили Земљу коју опседа ванземаљска сонда која тражи сигнале китова.

Након што је режирао претходни филм, Потрага за Споком, глумац Леонард Мекој је прихватио понуду режирања и четвртог, уз веће слободе које су му дате. Мекој и продуцент Харв Бенет су замислили причу са еколошком поруком и без зликоваца. Студио Парамаунт није био задовољан првим нацртом сценарија, те је стога унајмљен Николас Мејер, редитељ другог филма, Звјездане стазе II: Канов бијес, који је написао различите дијелове новог сценарија са Бенетом, уз одобрење Нимоја, главног глумца Вилијама Шатнера и Парамаунта.

Главно снимање почело је 26.2. 1986., а снимало се у Сан Франциску. Филмска компанија Industrial Light and Magic помогла је у постпродукцији и дочаравању специјалних ефеката. Мало китова у филму је било стварно; већина су били аниматроничке лутке са покретним моторима. Повратак кући имао је премијеру 26. новембра 1986. године, те се показао врло успешним. Хумор и необична прича примили су похвале критичара и обожавалаца серије, који су их примили као освјежење у поређењу са прва три озбиљна и тмурна филма. Филм је зарадио преко 133 милиона $ широм свијета - што га чини комерцијално најуспешнијим филмом изворног филмнског серијала, те трећим ако се упореди са новим филмским серијалом Звејзданих стаза из 21. вијека - побрао је неколико награда а номинован је и за четири Оскара у техничким категоријама. Следећи филм из серијала, Звјездане стазе V: Крајња граница, објављен је три године касније, 1989.

Радња Уреди

Године 2286., велика цилиндрична сонда путује свемиром. Како се приближава Земљи, шаље нешватљив сигнал у шифрама те онеспособи доток струје по цијелој планети, стварајући при том снажне олује и катастрофичне облаке. Земља пошаље позив упомоћ. Бивша посада брода - Џејмс Т. Кирк, Спок, доктор Леонард Мекој и други - путује у клингонском свемирском броду према Земљи, а очекују суђење за крађу и уништење Ентерпрајза. Када Спок чује сигнал сонде, швати да је идентичан звуковима изумрлог грбавог кита, а да ће стварати хаос док не прими одговор. Екипа употријеби брод како би у кружном путовању брзином свјетлости заобишли Сунце, а се тако врате назад у прошлост, у 1986. годину.

Намјеравају да пронађу пар китова и да их доведу назад у будућност, како би зауставили сонду. Ипак, маневар је исцрпео снагу брода, па одлуче слетјети у Сан Францисцо, сакрити брод те кренути у остваривање свог задатка. Кирк и Спок крену у потрагу за китовима, док Монтгомери Скот, Леонард Мекој и Хикару Сулу стварају акваријум који ће послужити за превоз истих. Ухура и Павел Чеков морају да пронађу начин којим би обновили енергију кристала на броду.

Кирк и Спок открију мужјака и женку китова у институту у којем ради докторица Џилијан Тејлор, а сазнају да ће их убрзо ослободити у море. Кирк и Спок се упознају са Тејлор и стекну њено повјерење. Упркос првобитном чуђењу, успеју да је увјери да ће китовима бити добро у будућности и да ће тако обновити врсту. У међувремену, Скот, Мекој и Сулу тргују формулом за прозирни алуминијум за материјал који им треба за акваријум. Међутим, Ухура и Чеков упадну у невоље на нуклеарном броду јер их сматрају руским шпијунима. Чеков је повређен и војска га шаље на операцију. Кирк, Мекој и Тејлор га спасе из болнице и дају му примјеренију терапију која га излечи.

Тејлор сазна да су китови пуштени раније те даје њихове кодове Кирку. Свемирски брод успијева да телепортује два кита таман прије него што постану мета китоловаца на мору. Екипа се потом врати назад у 23. вијек заједно са Тејлор, која је хтјела да пође са њима. Натраг на Земљи, свемирски брод се сруши у море и ослободи китове који одговоре на сигнал сонде која престане са штетним понашањем и врати се назад у свемир. Све оптужбе против Ентерпрајза екипе су одбачене; ипак, због одбијања наредбе надређеног, Кирку је смањен статус са адмирала на капетана. Екипа улази у нови свемирски брод, УСБ Ентерпрајз, а очекује нову мисију.

Главне улоге Уреди

  • Вилијам Шатнер као Џејмс Т. Кирк - бивши заповједник Ентерпрајза. Шатнер није био вољан да понови улогу Кирка док није добио плату од 2 милиона $ те обећање да ће режирати сљедећи филм. Шатнер је описао хумористичности Повратка кући као комични квалитет која "је на граници да буде пародија, али то није, као да ликови у представи имају велику количину весеља у себи, весеља живота."
  • Ленард Нимој као господин Спок - полувулкански знанствени официр на Ентерпрајзу, који је "оживљен" у претходном филму. Ленард Нимој је био и редатељ филма. У овој причи се тешко сналази у Сан Франциску 1980-их, јер не схвата зашто људи стално псују. Носи повез изнад чела како би сакрио шиљасте уши.
  • Дефорест Кели као доктор Леонард Мекој - љекар на Ентерпрајзу, који добија разне комичне дијалоге. Његов биографер Тери Ли Риу је написао да је у филму "изгледа глумио директног човјека доследног самог себи".
  • Џејмс Дуен као Монтгомери Скот- главни бродски инжењер, који је у филму у тиму са Мекојом јер је продуцент Харв Бенет сматрао да Кели има добру хемију са њим, а њих двојица као да су испала из "старог водвиљског стрипа".
  • Џорџ Такеј као Хикару Сулу - главни кормилар на Ентерпрајзу.
  • Волтер Кениг као Павел Чеков - кормилар и тактички официр. Кениг је коментарисао како је Чеков био "ужитак" за глумити јер је најбоље функционисао у комичним ситуацијама.
  • Нишел Николс као У хура - официрка за комуникацију на Ентерпрајзу.
  • Робин Кертис као Савик - вулканска официрка Звјездане флоте.
  • Кетрин Хикс као докторица Џилијан Тејлор, која ради у океанском институту у Сан Франциску 1980-их. Почеле су да круже гласине да је њена улога створена само стога јер је Шатнер захтијевао љубавну партнерку, коју је редовно имао у телевизијској серији, али која није постојала у прва три филма. Сценарист Николас Мејер је то оспорио, напоменувши да је надахнуће за Тејлор нашао у биологиња коју је видио у документарцу о китовима који је продуцирао Национално географско друштво. Нимој је изабрао Хикс након што ју је позвао на ручак заједно са Шатнером и приметио хемију између њих двоје.
  • Маџел Барет понавља улогу као Кристин Чапел, директорку здравствене неге. Многе њене опширне сцене су на крају скраћене у завршној верзији филма, што је разљутило глумицу. У филму, на крају изговара само један дијалог и има сцену реакције. Марк Ленард и Џејн Вајат глуме амбасадоре Сарека и Аманду Грејсон, Спокове родитеље. Вајат је изјавила да, иако не воли да ради са глумцима-редитељима, је утврдила да је Нимој био изузетак јер се могао усредсредити и на своју улогу и на давање упутстава филмској екипи. Робин Куртис глуми Савик, поручницу Свемирске флоте. Филм има и неколико камеја улога. Мадге Синклер има непотписану улогу заповеднице УСБ Саратоге (НЦЦ-1887). Пјевачица Џејн Видлин се накратко појављује као службеница Свемирске флоте. Џон Шак је клингонски амбасадор, Роберт Елештајн је предсједник Федерације, а Брок Питерс је адмирал Картрајт. Грејс Ли Витни понавља улогу као Џенис Ранд из серије.

Позадинске информације Уреди

Продукција Уреди

Прије премијере трећег филма, Звјездане стазе III: Потрага за Споком, Ленард Нимој је замољен да се врати у улози редитеља иу сљедећем филму. Пошто је био под одређеним ограничењима у трећем филму, Парамунт је обећао да му дâ већу слободу у четвртом делу. "Парамоунт је директно рекао да желе моју визију", присјећа се Нимој. Након тешких, драматичних претходних филмова о Зјвезданим стазама, Нимој и продуцент Харв Бенет су овог пута хтјели лакши филм без правог зликовца. Пошто Вилијам Шатнер нећкао да се врати франшизи, Нимој и Бенет су осам мјесеци разматрали могућност преднаставка о ликовима у Свемирској академији, док Шатнер напокон није прихватио улогу након што су му повећали хонорар. И Нимој и Шатнер су сваки појединачно добили 2,5 милиона $ за филм, а због таквог повећања плата за глумце, Парамунт је створио нову телевизијску серију, Звјездане стазе: Сљедећа генерација (1987.), са мање скупим, непознатим глумцима.

Упркос Шатнеровој скепси, Нимој и Бенет су изабрали причу о путовању кроз вријеме у којој посада наилази на проблем који се једино може ријешити у прошлости. Разматрали су идеје о творцу виолине и нафтним рударима, или о болести чији се лијек једино може наћи у уништеној кишној прашуми. "Међутим, описи хиљаде болесних и умирућих људи није се поклапало са идејом за мало лакши филм, а мисао о путовању у прошлост 600 година уназад како би наша посада донела неку рибу није било особито узбудљиво", објаснио је Нимој. Касније је прочитао књигу о изумрлим животињама и смислио причу која је напослијетку прихваћена. Нимој се досјетио идеје о китовима те како би њихова пјесма могла спасити Земљу.

Нимој је контактирао писца Данијела Петриеа, Јр., сценариста филма Полицајац са Беверли Хилса, како би написао сценарио, када се појавила идеја коју је продуцент Џефри Каценберг описао као "или најбољу или најгору идеју на свијету" —обожавалац Звјезданих стаза Еди Марфи је исказао жељу за главном улогом у филму. Нимој и Марфи су се сложили да би његова улога привукла и људе који нису обожаваоци Звјезданих стаза пошто је Марфијева популарност тада расла, али је исто могло бити да ће филм бити исмејан. Стив Мирсон и Питер Крајкс су унајмљени како би написали сценарио у којем Марфи глуми професора на универзитету који вјерује у ванземаљце и воли да слуша пјесме китова. Марфију се улога није свидјела јер је хтио да игра ванземљцима или службеника Свемирске флоте, те је стога изабрао улогу у филму Златно дијете-одлука коју је Марфи касније зажалио. Његов лик је касније комбинован у биологиња и женску новинарку за улогу Џилијан Тејлор, која је на крају завршила у филму.

Парамунт није био задовољан сценаријем, па је стога Дон Стил питао Николаса Мејера, сценариста и редитеља другог филма, Звјездане стазе II: Канов бијес, би ли помогао исправити га. Мејер није прочитао ранији сценарио те су он и Бенет подијелили причу на два дијела: Бенет је написао прву четвртину приче, до дијела у којем посада оде назад у прошлост; Мејер је написао средишњи део приче, који се одиграва у 20. вијеку, а Бенет је завршио крај. Након 12 дана писања, Мејер и Бенет су спојили своје дијелове. У тој верзији, Џилијан Тејлор остаје на Земљи у 1986. години како би се борила за опстанак китова. Мејер је давао предност том "исправном крају" а не крају у филму, јер "крај у филму скреће од важности људи који живе у садашњости и узимају одговорност за екологију како би спријечили проблеме у будућности тако што раде нешто данас, умјесто да имају фантазију како ће бити телепортовани у утопијску будућност". Мејер и Бенет су исекли идеју Крајкса и Мирсона у којој клингонски брод прелети преко фудбалске утакмице.

Нимој је рекао да је Мејер сценарију дао "хумор и друштвени коментар" који је он жарко хтио. Додао је: "нисам хтио убијање, нити пуцњаву, нити фотонске торпеде, нити експлозије, нити стереотипног зликовца. Хтио сам да људи имају забавно вријеме гледајући филм, а ако смо случајно изнијели пар великих идеја, па, Боже мој, још боље". Мејеров ранији филм, "С времена на време", се такође одигравао у Сан Франциску; сцена у којој Спок онесвијести пункера се темељи на сличној сцени која је изрезана у филму "С времена на време".

Мејер је изјавио како је писање текло глатко. Послао би пар страница, Нимој и Бенет би му се јавили ради консултације, а вратио би се назад у свој уред. Када су Нимој, Бенет и Мејер били задовољни, показали су сценарио Шатнеру, који је понудио своје сопствене биљешке и потом кренула би нова рунда преправљања приче. Парамунт је био врло задовољан готовим сценариом.

Снимање Уреди

Уводне сцене из филма у свемирском броду УСБ Саратога су прве снимљене; снимање је почело 24. фебруара 1986. Филмски сет био је измијењена верзија свемирског брода Гриссма из Потраге за Споком, а који је исто тако био измијењена верзија главног моста Ентерпрајза из првог филма из 1979. Ове сцене су прве снимљене како би дале времена да се сет промијени у мост новог Ентерпрајза на крају филма.

Као и код претходних филмова Звјезданих стаза, постојећа опрема и снимке су поново искоришћене како би се сачувало новца, иако је Путовање кући захтијевало мање новца него претходни филмови. Пристаниште свемирских бродова на Земљи је састављено од филмског сета из трећег филма, иако су компјутерски монитори имали нове графике. Старе снимке уништења Ентерпрајза и покрета брода Птица-плијена у свемиру су поново искоришћени. Ентеријери брода су такође рециклирани: компјутерска соба је модификација реактора у којем је Спок умро у Звјездане стазе II: Канов бијес. Након што су снимљене све сцене Птице-плијена, цио сет је офарбан бијелом бојом ради једног призора који је отишао у скевенцу сна током путовања временом.

Путовање кући био је први филм Звјезданих стаза који је снимљен на локацијама-само један дан је потрошен у Потрази за Споком. Већина снимања одиграла се у Сан Франциску током 10 дана снимања. Опширно коришћење снимања на локацијама довео је до логистичких проблема; сцена у којој Кирка скоро удари возач таксија захтијевала је да се 12-15 аутомобила поново врати на исту позицију ако је снимка била неисправна, што је одузимало пола сата времена. Сцена у италијанском ресторану је снимљена у студију. Сцена у којој Птица-плијена слети у парк "Златна капија" и изненади 2 сметлара морала је бити снимљена парку Вил Роџерс у западном Лос Анђелесу јер су јаке кише у Сан Франциску створиле превише блата на травњаку.

Сцена у којој Спок онесвијести агресивног и тврдоглавог панкера у аутобусу заснива се на личном искуству које је Ленард Нимој доживео на улицама Њујорка; "Био сам изненађен како је арогантант, како је агресиван, и мислио сам да сам барем Спок онда бих му прикљештио мозак!". Када је сазнао о тој сцени, Кирк Тачер, помоћни продуцент, увјерио је Нимоја да игра ту улогу; Тачер је обријао своју главу у мохавк верзију и добио одјећу да употпуни утисак. Тачер (уз дизајнера звука Марка Мангинија) је исто тако написао и снимио "Мрзим те", песму у сцени, а била је његова идеја да онесвијештени панкер лицем падне на радио и тако га искључи.

Већина сцена института за китове у којем ради Таилор снимљено је у акваријуму Монтереј Беј. Акваријум за китове додат је специјалним ефектима у кестеријеру парка. Ради крупних кадрова ликове док гледају акваријум, зидове акваријума су измјерени и реплицирани на сету Парамунта. У сцени у којој Кирк гледа Спока у акваријуму, Шатнер заправо гледа у зид. Сцена у акваријуму снимљена је тек недјељама након тога, у акваријуму за тренирање астронаута у бестежинском стању.

У филму, Ухура и Чеков посјете носач авиона УСБ Ентерпрајз. Прави Ентерпрајз је тада био у океану, па је њега "глумио" УСБ Ренџер (УВ-61). Међународни аеродром Оукланд је искоришћен као елемент сједишта свемирске флоте.

Сцене у којима Ухура и Чеков питају пролазнике на улици о локацији нуклеарних бродова снимљене су скривеном камером, али - упркос легендама - пролазнике су глумили статисти који су знали да их снимају. Једини изузетак је била једна жена чији је аутомобил био закључан јер га није хтјела макнути ради потреба снимања, те је приступила помоћном режисеру да наступи као статист у филму како би јој платили. Унајмили су је, али јој и објаснили да не одговори ништа на питања Кенига и Николсице. Ипак, она је одговорила, а филмаши су задржали њену реплику у филму, те је стога морала потписати приступање Удружењу филмских глумаца.

Екстеријери Вулкана и Птице-плијена створени су комбинацијом звучне позорнице и минијатурних слика. Нимои је тражио примјерену локацију, али разна мјеста нису одговарала, па су снимљене на звучној позорници Парамунта. Продукција је морала да сакрије чињеницу да су продукцијске зграде биле 30 метара удаљене. Широки кадар Спока на рубу литице како гледа панораму је снимљен у Васкезу Роксу, парку суеверно од Лос Анђелеса. Вијеће Федерације било је велики сет састављен од представника разних ванземаљских раса. Продукцијски менаџер Џек Т. Колис је штедео новац изградњом сета са само једним краје; обрнути угаони кадрови користили су исти комад зида. Позиције подијума Предсједника Федерације и глумаца су замијењене сваким новим кадром.

Пошто је ово био први филм Звјезданих стаза који је показивао операције команде свемирске флоте, Бенет и Нимој су посјетили Лабораторију за млазни погон НАСЕ како би научили како заиста управља команда у центру, а како оперише. Међу опремом на сету нашао се и велики централни сто са видео мониторима који је продукција шаљиво назвала "сто за билијар"; овај предмет ће касније постати стандард за реактор у УСБ Ентерпрајзу у телевизијској сеирји "Звјездане стазе: Сљедећа генерација".

Ефекти Уреди

Нимој је већ рано током развоја филма унајмио Industrial Light and Magic ради дочаравања визуелних ефеката. Сцене на планети Вулкану су биле комбинација игранофилмских снимака глумаца на сету паркиралишта Парамунта те насликаног свемирског брода и позадинског пејзажа. Секвенца одласка свемирског брода је снимљена тако да је свака компонента снимљена статичном камером а швенк је постигнут композицијом камере контроле покрета. Сунце (сијалица фокусирана конвексном сочивом) је снимљено у другачијим пропусницама како би се створили реалистични свјетлосни ефекти клингонског брода без да се свјетлост "распростире" око других елемената кадра.

Ради потребе секвенце у којој сонда ионизира облаке и атмосферу, стручњаци за ефекте су користили комбинацију натријевог бикарбоната и ефеката резервоара облака; вртлог магле створио је резервоар воде снимљен на црном баршуну, а боје и динамични вртлози су додадно убацивањем боје у резервоар. Ти кадрови су укључени на слику Земље заједно са свјетлосним ефектима, створених свјетлима са двоструком експозицијом док су се гибали по екрану.

Путовање клингонског свемирског брода кроз вријеме је била једна од теже изведивих секвенци. Двије плоче текстурног плексигаса је стављено једно поред другог те освјетљено у позадини са снажним, жутим свјетлом. Бразда је ротирана на кружној траци а плоча на почетку је створила тзв. моиреов узорак док се њена позиција кретала. Аниматор Џон Кнол је додао сунчеве пламенове како би довршио илузију.

Приликом путовања кроз вријеме, посада Ентерпрајза је према сценарију пролазила кроз "сновита стања". Употријебљена је компјутерска анимација како би дочарала њихова халуциногена стања. ИЛМ је радио на основу Мекверијева сторибоард те показала скице Нимоју ради одобрења секвенце. Почетак сна у заповједничком мосту је обојен снажно бијелом бојом. ИЛМ је фотографисао и дигитализирао главе посаде уз помоћ технологије за 3-Д скенирање, коју је развио кибернетски софтвер, па је те информације искористио за компјутерске моделе. Аниматори су настојали да те халуцинације не испадну "одвећ гротескне". 30 секунди те анимације захтијевао је недјељама посла за аниматоре. Користили су сваки резервни компјутер ради обраде те CGI-анимације.

Филмаши су знали да ће дочаравање китова бити њихова највећа брига. Дов се сјећа да су чак били спремни промијенити нову животињу у сценарију у случају да ефекти не успеју да буду увјерљиви. Како би се решио тај изазов, унајмљен је стручњак за роботику Волт Конти. Иако Цонти није имао искуства на филму, Родис је вјеровао да ће његово инжењерско знање помоћи у стварању независне и одрживе минијатуре модела кита.

Конти је проучавао снимке китова у мору те изградио прототип робота који се кретао уз помоћ пераја и репа, а Парамунт је био одушевљен. ИЛМ је унајмио илустратора и стручњака за океане Питера Фолкенса како би направио убедљиву спољну скулптуру око китовог прототипа. Завршни модел био је 1,2 метара дуг те је био управљан на даљински. Кожа модела је била водо-отпорна како вода не би проузроковала кратки спој на мотору. Два модела су стављена у базен једне средње школе ради две недјеље снимања. Постављене су водене камере, рониоци и оператери мотора. Тачно управљање китовима је било тешко јер је ИЛМ додао дијатомејска земљу у базен како би дочарали плаветнило океана.

Дупликат УСБ Ентерпрајз је искоришћен у завршници филма. Сет из првог филма је такође поново искоришћен, али су ентеријери морали бити поново изграђени. Графички дизајнер Мајкл Окуда је дизајнирао тастатуре и освијетљени екран за брод Федерације. Такав систем је искоришћен и за клингонски брод, иако су функцијски тастери биле веће.

Одјек Уреди

Премијера Уреди

Повратак кући је пуштен у америчку кино дистрибуцију на Дан захвалности, 26. новембра 1986. Пошто су Звјездане стазе традиционално слабо примљене у биоскопима у иностранству, продуценти су створили посебан форшпан за страна тржишта који није стављао нагласак на дио у наслова којем је назив Звјездане стазе, па је сажео радње из претходна два филма. Винтер се присјећа да тај маркетинг није направио никакву разлику. Повратак кући је био први филм Звјезданих стаза који је приказан у Совјетском Савезу, а пројекцију је организовао Свјетски фонд за заштиту природе 26. јуна 1987., у Москви, како би се славила забрана лова на китове. На пројекцији је уз Нимоја био и Бенет који је био задивљен како је филм био једнако забаван руским гледаоцима као и америчким. Рекао је да је "највеличанственији тренутак мог живота Звјезданих стаза" био када је московска публика почела пљескати приликом Мекојеве реченице: "Бирократски менталитет је једина константа у свемиру. Узећемо теретни брод". Бенет је вјеровао да је то била "јасна порука онога што следи".

Вонда Н. Мекинтајер је написао роман за филм приликом премијере. Издавач је био Покет Букс, па је био осам недјеља на листи "бестселера" Нев Иорк Тимеса, а на врхунцу је био на #3 мјесту.

Приликом првог току приказивања, Повратак кући је завршио осмотједну владавину филма "Цроцодиле" Данди на америчким благајнама. Повратак кући је зарадио 39.600.000 $ приликом прва пет дана у биоскопима, чиме је надвисио претходни филм за три пута. У америчким биоскопима биоскопа, Повратак кући је зарадио 109.710.000 $, чиме је постао комерцијално најуспјешнији филм изворног филмског серијала Звјезданих стаза (други најуспјешнији био је први филм из 1979., који је зарадио 82.260.000 $) и пети најкомерцијалнији филм године. Свеукупно, филм је зарадио 133 милиона $ широм свијета, уз буџет од 21 милион $. За шест недјеља, филм је продао биоскоп улазнице у вриједности од 81.300.000 $, више него други и трећи филм, те скоро једнако као први филм, Звјездане стазе I: Играни филм. Био је то успјех за студио Парамунт, који је објавио пет од 10 најкомерцијалнијих филмова године. Многи су успјех приписали Франку Макусу, Ср., који је Повратак кући померио са Божића на Дан Захвалности, након што су истраживања показала да би филм могао одузети део публике од филма Златно дијете.

Критички одјек Уреди

Повратак кући је добио углавном позитивне рецензије, па су и обожаваоци углавном прихватили филм. Филм је "опуштена, весела, веома задовољајућа Божићна забава" за критичара Вашингтон Поста, Пола Атанасија, а рецензија за BBC је писала како је то "једна од најснажнијих епизода серије и доказ да франшиза може поднијети одсутност акције у свемиру и УСБ Ентерпрајз, а опет бити врло забавна". Иако је Џенет Маслин за Њујорк Тајмс признала да је концепт филма "суманут", написала је да је свеједно уживала у њему. Рашворт Кидер је хвалила филм јер је публици дао поглед на модеран живот из другачије перспективе, па истовремено доказао да прича не мора да садржи убиства, насиље или зликовца ради драматичне нарације.

Комедија која се заснива на концепту "риба изван воде" је добила највише комплимената. Курирска пошта је записала како је филм смијешнији од претходника, те хвалио глумце, писце и редитеља. Њузвиков Дејвид Ансен је сматрао да је то не само најлакши филм серијала, него и највјернији духу изворне телевизијске серије. Лијам Лејси је Глоб-енд-мејлу дао негативнију критику, који је кудио Нимојову "неспретну" режију и мањак комичног тајминга.

Визуелни ефекти су такође хваљени; а критичари су примијетили како ефекти ту играју мању улогу у филму у поређењу са ликовима и дијалозима. УСА Тодаи наводи како је недостатак специјалних ефеката омогућио посади "да се докажу способнијим глумцима него икада прије". Маслин је хвалила и искреност Нимојеве режије. Роџер Иберт је дао 3,5 од 4 звијездице, коментаришући: "Када су завршили са писањем сценарија за "Звјездане стазе IV", сигурно су сви имали блажени смијешак на лицу. Ово је са лакоћом најапсурднији од свих прича "Звјезданих стаза" - а опет, зачудо, такође је најбољи, најсмијешнији и најзадовољавајући у једноставним људским терминима".

Повратак кући је номинован за 11 награда Сатурн, једнако као и "Осми путник II" по броју номинација. Нимој и Шатнер су обоје номиновани за најбољег главног глумца, а Кетрин Хикс је номинована за најбољу споредну глумицу. Номинован је иу категорији најбољег научно-фантастичног филма, редитеља и сценарија (Стив Мирсон, Питер Крајкс, Харв Бенет, Николас Мејер). Но једину награду коју је освојио био је за најбоље костиме.

Номинован је и за четири Оскара, за најбољу фотографију, звук (Тери Портер, Дејвид Ј. Хадсон, Мел Меткалф и Џин Кантамеса), монтажу звука и музику.

Спољашње везе Уреди


Претходни филм:
Звјездане стазе III: Потрага за Споком
Филмови Звјезданих стаза Сљедећи филм:
Звјездане стазе V: Крајња граница
Community content is available under CC-BY-NC unless otherwise noted.